Kako preživeti život?

"Hoćeš li ti preživeti ovaj život?" - Pitao me je bivši momak, neurohirurg, onog momenta kada sam mu se verovatno smučila svojim strahovima, napadima panike i hipohondrijom. Zaista više nisam mogla da podnesem napade adrenalina čekajući u redovima u pošti, banci, prodavnicama,  čak i na izlazak iz autobusa!?! Glumica sam po profesiji, i tokom života nebrojeno puta sam bila izložena tremi u situacijama kada je ona sasvim normalna pojava. Toliko sam istrenirala svoj organizam na adrenalin, da on prosto skače, mučenik, i kad mu vreme nije. Psihijatri? Naravno! I njima sam se smučila. Odgovor uvek isti - Nađi uzrok svojim strahovima.

Kod kuće su oguglali na moja svakodnevna premiranja.

- Sine, ti svaki dan padaš u nesvest a nikako da padneš! - Kaže mama, i nastavlja svoj posao kao da ne primećuje to što se hvatam za vrat i merim puls. A i ne primećuje. Žena ima ozbiljnih stvari u životu koje mora da rešava. Na primer - Kako se izboriti sa mizernom penzijom, i dva stara roditelja kojima se svaki dan meri pritisak, a odbijaju da piju lekove.

Brat je radikalniji - "Samo dokoni ljudi imaju privilegiju da pate od snobovske bolesti kakva je hipohondrija."- a onda nastavlja da prevodi Šekspirove sonete.

I, moram vam priznati da sve ređe padam u stanja panike otkako su počeli da me ignorišu. Ne daj Bože da se požalim nekome, i da se taj neko zabrine. To je okidač za paniku! Svaki hipohondar traži u svakome svog sapatnika, jer "Sličan se sličnom raduje!" A to ne pomaže. To samo produžava agoniju. Treba preseći. Sve je stvar navike, pa i hipohondrija. Strahovala sam od sopstvenih strahova. Od života. Od smrti. I pitanje - "Hoćeš li ti preživeti ovaj život?" - konačno je dobilo moj odgovor - Naravno! A smrt još niko nije preživeo.

Nego, koja je vaša omiljena pesma? :) Moze Moloko? "The Time is NOW"